Odgovor na ovo pitanje je da i nije baš bilo mnogo takvih situacija. Windows interfejs je samo drugačija vrsta grafičkog korisničkog interfejsa, a po pojavljivanju prvog Windows operativnog sistema su već postojali sični primeri. Takođe u to doba je postojalo dosta alata za obradu teksta pa kada je došao MS Word on nije doneo mnogo toga inovativnog. Microsoft Outlook je ultimativno baziran na Network Courier-u, tako da ni ovaj alat nije inovativan bio po svom pojavljivanju.

Ovakvih primera ima mnogo, ali činjenica je da se Microsoft nametnuo sa svojim rešenjima i Windows je postao operativni sistem koji može da računa na preko 90% tržišta. Konkurenti, svidelo se njima ili ne moraju da proizvode Windows verzije svojih softvera. Iako je ovo dobra situacija za korisnike nije za Microsoft-ove konkurente. Međutim, novi trendovi i novo vreme donose i novu konkurenciju. Jedna od kompanija koja svakako postaje konkurent Microsoft-u je Google.

Daleko od toga da je Microsoft “loš” a Google “dobar”, obzirom da su u pitanju velike multinacionalne kompanije. Google ima jednu veliku prednost u odnosu na Microsoft a to je da predstavja nove stvari. Njegov engine za pretragu je došao niodkuda i brzo počeo da dominira svetom pretrage. Google-ov Android operativni sistem za mobilne uređaje je takođe nov a sa druge strane servisi kao što su Google Translate ili Picasa nisu potpuno nove ideje ali odlično rade posao za koji su namenjeni.

Google svoju zaradu generiše iz reklamiranja i ima jasno uspostavljeno tržište kako za prodavce tako i kupce sa svojim Adwords i Adsense šemama. Takođe, ova kompanija je pre nekog vremena izazvala užas online izdavača sa svojim planom da skenira knjige iz što je moguće većeg broja svetskih biblioteka. Ono što je tipično za Google je da planeri i rukovodstvo ove kompanije imaju dovoljno dobrih ideja i hrabrosti da se upuste u neistražene segmente tržišta.

Sa druge strane Google pokušava na sve načine da stavi do znanja da ne želi ni da se povuče sa tržišta na kojima postoji vrlo jaka konkurencija pa ne predstavlja iznenađenje pojavljivanje Chrome internet pretraživača kao i najava Chrome OS operativnog sistema, koji je baziran na Cloud računarstvu. Iskreno, Google je uspeo da nadmaši Microsoft na brojnim poljima, a na nekima nema nikakvih izgleda da bi Microsoft i pokušao da uspostavi neka svoja rešenja.

Istinska razlika između kompanija Microsoft i Google je u tome što je Google kompanija koja je potpuno bazirana na internetu i njegovoj upotrebi. Microsoft je odlučio da se prikloni internetu tek onda kada je početkom devedesetih shvatio da internet postaje medij koji neće moći da se ignoriše. Naravno, Microsoft-ova pozicija, kompanije koja ima monopolistički operativni sistem mu je omogućila da vrlo lako zavlada internetom, dok je Google do svoje pozicije došao od nule.

Bilo kako bilo biće vrlo zanimljivo videti šta će nam budućnost doneti naročito u svetlu činjenice da računarstvo kakvo smo poznavali u proteklih dvadesetak godina lagano odlazi u istoriju i ustupa svoje mesto servisima baziranim na cloud-u, dok će pravi prelazak na cloud uslediti sa operativnim sistemima baziranim na ovoj tehnologiji a to je oblast u kojoj Google ima možda čak i veće šanse od Microsoft-a.